Vratih se iz Zrenjanina pre 6 dana. Nije mi se odlazilo - ali uopšte. Posle toliko vremena sam opet bio u ZR-u i upijao sam svaki santimentar grada ali, jednostavno, šest nedelja nije ni blizu dosta. No, dobro - neumitno koračamo prema decembru. Od sredine 12. meseca (koji je nekad bio deseti mesec) opet ćemo biti sugrađani. Ovog puta za stalno.
Elem…
Utisci su i više nego pozitivni. Zrenjanin je danas mnogo lepši, opušteniji (ali življi), pozitivniji i gleda napred. Stvari se dešavaju, pomera se sa mrtve tačke, video sam minimum 10 gradilišta na kojima se radilo i subotom… Devedesete su naš grad posebno mnogo koštale i lepo je videti da se nešto mrda. Čak je i žabokrečina kod Špiritane nestala (a, eto, sad i voda).
Eto, ako pitate za utiske — mnogo mi se dopao naš grad. Još uvek se oseti onaj njegov vibe, što mi je posebno drago.
Ono što mi se nimalo nije svidelo je zaraslost određenih delova grada. Travuljina i korov, izgleda, niču iz svega… Kroz asfalt,pločnike, beton… Ništa strašno ali deluje jako ružno i zaista ruži grad. Opet, ovo ne važi za ceo grad. Viđao sam, svakog dana, ljude iz Zelenila (Čistoće?) sa mašinama, kosilicama, trimerima kako održavaju parkove i druge zelene oaze ali i travu gde god ona raste.
Takođe mi se nije svidelo što sam u više navrata po gradu viđao kontejnere zatrpane smećem. Npr. u Jug Bogdanovoj čim prođete pijacu (prema Šanti idete, dakle). Sa desne strane, ispred stambene zgrade, ima 3-4 kontejnera koji su uz bankinu. Tokom čitavog mog boravka tamo (42 dana) niko se nije setio da to đubre pokupi/odnese. Ne verujem da se stanari nisu žalili, jer to je tako smrdelo na onih 35-40 stepeni da to nije bilo normalno…
Gde sam voleo da izlazim? Pa, Tanja i ja smo “najviše obožavali” Klupche i Šantu. Ulazili smo svaki put kada bi se slučajno obreli u blizini ovih mesta, a neretko smo i namerno išli tamo. Par puta smo zastali u Gimnazijskoj, kod Limenog. Skroz ludo. Stojiš sa flašom piva; nekom pored prozora spavaće sobe! Kad smo kod lokala, ovi u centru su malo bezobrazni sa tim cenama. Čuj, malo pivo 100 dinara. Aaaaajde… Pa, da sedim na tronu od smaragda, rubina i 24-karatnog zlata. Ali, dobro - verovatno ih Grad dere za kiriju pa moraju tako (ako neko iz Grada čita ovo, spuštajte im kiriju!).
Šanta ima neki teški banatski šmek (ambijent je “boli glava”), što je jedan od razloga zašto volimo tamo da idemo. Cene su, naravno, drugi jak razlog. Hehehe. Klupche je neka druga priča ali ništa manje prijatan. Plus možete da vidite i dobru svirku.
Nego, šta mi je takođe smetalo? Banke. Mnogo, brate, banaka. Preko 20, neko je brojao. U centru sve banke i butici, parfimerije i po koja knjižara… i naravno, stranačke kancelarije. Tužno. Što kaže moj ćale, “Da ogladniš, nema ‘de ‘leba da kupiš!” Istina.
Nema nijednog restorana, na primer. Obreli smo se na Exitu pa smo i kroz Neoplantu malo šetnuli. Svakih 30 metara neko mesto za klopu! Npr. u pasažu gde je “Gusan” imaš još dva restorana. Jedan pasaž, tri restorana.
Tako da smo Tanja i ja došli na ideju da lepo otvorimo “nešto na kašiku”. Pljeskara, hvala Bogu, ima dosta. A i ko može, bre, da se takmiči sa Banjalučkim? Našem centru fali lepo, mirno, opušteno mestašce za ručak i/li večeru, za uživanje tokom lanč-pauze, sa domaćom kuhinjom, svežom i dobrom hranom (domaćom il’ stranom)… A i objekat smo ošacovali, samo da nekako smuvamo grad da nam ga izda… ili proda.
Kakav rezime bi to bio a da se ne pomene - Peskara!? Na Peskari je bilo fantastično. Pod tobom vreo pesak, na 10cm si od najbolje devojke na svetu, na 5m od grandiozne vode, čuješ žamor ljudi i dece, mirišiš na Coppertone kokos… Zatvoriš oči, misliš da si na Havajima, bre. A onda je neka budala uradila što je uradila, pa se zastava zacrvenela… Ej, bre…
Fotke? Ima. Podići ću ih na Flickr. Dok sam ih “skidao” s fotoaparata, palo mi na pamet nešto. Da predložim nadležnima da organizuju neku malu akciju gde će građani fotografisati grad, prosleđivati fotke Gradu a onda da se Grad pobrine da se te fotke objave kroz razglednice, kalendare, majice, šolje za kafu/čaj, postere, uramljene slike… To onda da se prodaje, a lova da se posle upotrebi za neko dobro delo. Npr. adaptaciju Pinove vile ili uklanjanje one dve fontane iz Kr. Aleksandra.
Sigurno sam nešto zaboravio. Jesam, garant. Setiću se već. Izgleda da će ovo biti serijal.
Puno pozdrava svima.
Recent Comments