Dok je isuviše rano donositi bilo kakve zaključke u vezi hapšenja Gorana Kneževića, prvog čoveka Grada, moje skromno mišljenje je da je moguće da je došlo do nekih zloupotreba ali da je uspeh Zrenjanina (i Kneževića, samim tim) umnogome doprineo ovakvom raspletu događaja. Jednostavno, previše smo uspešni.
Zrenjaninska “građevinska mafija” — ukoliko postoji — je obdanište za “kolege” iz NS-a i BG-a. Tamo, koliko vidim, nije dolazilo do hapšenja visokih gradskih zvaničnika. Svi su izgledi da do toga neće ni doći.
Ne kažem da “male” korupcije treba tolerisati, a “velike” seći ali je prosto neverovatno da baš u Zrenjaninu dođe do ovakvog događaja. Nekom je naš grad stao na prste. Puno je ljudi u Srbiji kojima put kojim je Zrenjanin krenuo mrsi račune.
Prvi čovek zrenjaninskog DS-a pao je, dakle, iznenada. Ministar policije Dačić kaže da se sve spremalo još za vreme ministra Jočića ali ova priča sve više smrdi na “pakovanje”. Bez implicitne dozvole ljudi poput Borisa Tadića, Bojana Pajtića i drugih visokih zvaničnika države i stranke ovo se ne bi ni dogodilo. Postoji, dakle, računica po kojoj su obojica (ili samo Tadić) procenili da je rušenje jednog od najuspešnijih iz svojih redova i to u gradu koji je verovatno najjače uporište Demokrata u zemlji luksuz koji oni i DS sebi mogu da priušte; da je korist, dakle, veća.
Uspeh se ne prašta.
UPDATE 2: Upornost se isplati.
Recent Comments